I
Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih etičkih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu.
Ove ciljeve Rotari ostvaruje na sledeći način:
- Negujući prijateljstvo kao priliku da se pokažemo korisni drugima;
- Priznavanjem visokih etičkih principa u privatnom i profesionalnom životu, kao i vrednost svake profesije korisne za zajednicu;
- Podstičući odgovornu privatnu, poslovnu i javnu delatnost svih Rotarijanaca;
- Negujući dobru volju za razumevanje i mir među narodima preko svetske zajednice zaposlenih ličnosti ujedinjenih u ideal služenja.
II
Za sve ono što mislimo, govorimo ili radimo, treba da se zapitamo:
Da li je istina?
Da li je pošteno prema svima?
Da li će dovesti do dobre volje i boljih prijateljstava?
Da li će biti korisno za sve?
Tek pozitivan odgovor na sva četiri pitanja daje nam za pravo da sebe uvrstimo u red Rotarijanaca.
III
A sada, poklonite sebi trenutak vremena, posvetite se svojoj primarnoj ideji za ovu Rotari nedelju. Usmerite snagu prema realizaciji postavljenih ciljeva u životu, poslovima, nauci, zemlji i Rotari klubu.
Kako je Test nastao?
Osmislio ga je i oživotvorio Herbert J. Teylor, tadašnji rotarijanac iz Čikaga, daleke 1932. godine, na vrhuncu velike depresije u Americi. U to vreme je bio kandidat za mesto predsednika veoma poznate Jewel Tea Company, ali kao pravi rotarijanac, odriče se ponuđenog položaja i prihvata izazov da vodi Club Aluminium Products Company, koja se nalazila u dubiozi sa pretećim bankrotstvom. Te, 1932. godine, Tejlor je kontaktiran od strane kreditora kojima je Aluminijum kompanija dugovala 400.000$, koji su od njega tražili da preuzme ovu kompaniju. To je bio poslednji pokušaj spašavanja ove kompanije koja je ostala bez novca, sa niskim moralom zapošljenih i surovom konkurencijom na tržištu. Tejlor je, uz pomoć svoje Rotari pripadnosti i filozofije kao polazne baze, osmislio i na papir stavio kodeks od 24 reči, koji mu je bio svakodnevni vodič na poslu, u porodici i uopšte u životu. Vreme je pokazalo da mu je ovaj etički kompas bio od velike pomoći i u kompaniji gde je pozvao sve nadležne da kodeks usvoje. Kodeks je sadržao četiri tačke i zbog toga ga je Tejlor nazvao Testom četiri pitanja. Kompanija je implementirala test u svoje odnose sa zapošljenima, sa klijentima, dostavljačima i dilerima.
The Four-Way Test, created in 1932
by Rotarian Herbert J. Taylor (served as RI president, 1954-1955)
Svojom voljom i čvrstim uverenjem, Tejlor je odlučio da prekine svako poslovanje koje bi, iako profitabilno, moglo da prekrši jedan ili više standarda utvrđenih u Testu.
I kao što obično u životu biva, sreća kompanije se okrenula; dug je eliminisan, narednih godina su isplaćene dividende, a kompanija je dostigla neto vrednost od 2 miliona $. Ta izvesnost i taj uspeh su pripisani Tejlorovom Testu četiri pitanja.
„Svako ko sebi ureže ta pitanja i primenjuje ih, jednostavno mora da postigne dobre rezultate“, govorio je tvorac, koji je za života dobio brojne pohvale sa svih strana sveta. Test je mnogima promenio život, moral, etiku...
Rotari bord je 1943. godine službeno izglasao usvajanje Testa četiri pitanja, a kada je Tejlor postao Predsednik RI 1954./55. god. on je svoja autorska prava donirao Rotari organizaciji. Od tog trenutka, Test je postao „životno pravilo“ za rotarijance širom sveta, jer se proširio spiritualnim intezitetom. „Sem što predstavlja kratak izvod Rotari etičkog kodeksa, naravno da nije bio u funkciji ničeg drugog“, pisao je David Shelley Hicholl u svojoj knjizi «Zlatni točak». „To je bilo igleno uho kroz koje su uspešni ljudi mogli da uđu u nebesko kraljevstvo, a Rotari je moguće bio njegovo predsoblje“.
Test je veoma brzo bio preveden i distribuiran u više od 100 zemalja. Pojavljivao se na bilbordovima, hodnicima vladinih institucija, zidovima učionica, na autobuskim i železničkim stanicama, na aerodromima, školama i fakultetima. RC Meerut, India, je Test uklesao na kameni stub pored autoputa. Čak je i NASA-astronaut Buzz Aldrin ostavio zastavicu sa upisanim tekstom na površini Meseca, tokom svoje šetnje na Mesecu, jula 1969. godine. Vokaciono služenje ostaje u srcu Rotarija. Predsednik RI 1987./88. god. Charles C. Keller je uneo novinu u ovu aveniju, postavljanjem prvog komiteta vokacionog služenja za 50 godina Rotarija, kojim je tada predsedavao William Sergeant – Tennessee, USA. Komitet je redefinisao način na koji bi klubovi mogli efikasnije da participiraju u vokacionom služenju, i predstavio je novu Deklaraciju rotarijanaca u poslovanju i profesijama.
Test je tako opšte prihvaćen u sve četiri avenije rotarijanskog služenja i delovanja. Rotari internacionala je oduvek mnogo pažnje obraćala mladima – rotaraktovcima i interaktovcima, a Test četiri pitanja se pokazao veoma korisnim i delotvornim. Često je korišćen kao literalna i likovna tema. Tako na pr. RC Bayswater, Victoria, Australia, sponzorisao je takmičenje za najbolji esej i poster za decu od 11-14 godina sa teritorije grada, sa temom: „Borba čoveka sa njegovom savešću“.
Test četiri pitanja je ugrađen i u različitim oblicima je prisutan u Generalnoj skupštini UN (RI je stalna članica UN), zakonodavnim telima mnogih država širom SAD, a ušao je i u sporazume mnogih sindikata i poslodavaca. Na Filipinima, rotari klubovi nagrađuju zaslužne ljude koji u svojoj profesiji koriste Test četier pitanja.
„1915. godine Rotari je usvojio etički kodeks i krenuo da ga štampa na nekim džepnim kartama. Kako su članovi počeli da nose sa sobom ovaj kodeks i da ga čitaju, oni su ga i zavoleli. Tako je Rotari razvio trend koji je, čini mi se, odigrao glavnu ulogu u menjanju maksime „nek se kupac nosi“ do maksime „kupac je uvek u pravu“, pisao je H.J.Brunnier (San Francisko, Kalifornija, USA), Predsednik RI 1952./53.
Danas, nakon osnivanja Društva za negovanje Testa četiri pitanja od strane njegovog autora, Generalni sekretarijat RI sa tom asocijacijom (4-Way-Test Association) isto ga neguje kao društvo za opštu dobrobit, čije je sedište u Montgomeriju, Alabama, SAD.
Kako „živimo u svetu duboko podređenom ideološkim, političkim i religijskim razlikama, Test četiri pitanja rotarijanci širom sveta mogu da koriste za izgradnju kulture koja počinje na radnom mestu i širi se na sve oblasti života“ – kaže William E. Hull, autor ove zaista vredne knjige. Nadam se da će nam „ova interpretacija Testa pomoći da bolje razumemo suštinske principe nesebičnog služenja – „service above self“, kao i načine na koji se oni mogu koristiti za rađanje naših ličnih života i naših poslovnih odnosa sa drugima, kao osnove stabilnog i uređenog društva“.
