Prvi rotari klub u Nišu je osnovan 03. juna 1936.godine pod brojem 4010, sa 26 članova. Čarterovan je 20.februara 1937.god. Pripadao je Distriktu 77, na čelu sa guvernerom dr Vladimirom Belajčićem iz RC Novi Sad. Sastanci su se održavali sredom u 20h u hotelu “Orient”.
Prvi niški rotarijanci su bili istaknuti i poštovani građani Niša. Čarter predsednik je bio dr Dragutin Petković(1837-1947), lekar iz Niša, vlasnik prvog privatnog sanatorijuma u Nišu, predsednik niške opštine. Jedna je od najsvetlijih ličnosti niške istorije krajem 19.i početkom 20.veka. Medicinu je završio u Beču i 1899.započeo sjajnu lekarsku karijeru koja je trajala gotovo pola veka. Za zasluge u ratovima 1912-1913, kada je bio na čelu saniteta srpske vojske, odlikovan je sa 15 najznačajnijih odličja (Spomenica kralja Petra, Medalja kralja Petra, Albanska spomenica, Orden Svetog Save, Francuski ratni krst, Grčki orden Svetog Spasa i dr.).
Dr Dragutin Petković, poliglota, izdanak porodice kojoj je glavna odlika-slobodarski duh, osnovao je “Kraljevsko-srpski Pasterov zavod” i 1904. počeo sa proizvodnjom vakcine protiv besnila. Godine 1922., po napuštanju vojne službe otvara “Sanatorijum Petković”, koji 1948.godine zatvaraju komunističke vlasti.
Prvi sekretar RC Niš bio je Toma Sekulić, menadžer Francusko-srpske Banke, a od poznatijih članova bili su: Andon Andonovič, vlasnik robno-uvozne firme; Vukašin Antić, direktor Nacionalne banke; Jovan Apel, vlasnik Niške pivare; Pera Andonović, vlasnik trgovine lekovima; Petko Bukumirović, vlasnik velikoprodaje; Sotir Blagojević, vlasnik projektantsko-građevinske firme; Nikola Banjac, suvlasnik firme za prodaju knjiga; Jovan Cvetković, vlasnik frizerskog salona; Mika Đorđević, vlasnik firme za prodaju i distribuciju žita; Vladimir Predić, predsednik udruženja apotekara; Bogdan Knežević, direktor firme za građevinarstvo; dr Vojislav Lazarević, lekar; Petar Nikolić, pomoćnik direktora u uredu za osiguranje radnika u Nišu; Čeda Nisim, vlasnik maloprodaje stakla; dr Stojan Novaković, šef hirurgije u državnoj bolnici; dr Božidar Ristić, privatni zubar;
Dragi Ristić,vlasnik tekstilne industrije; dr Milan Sokolović, direktor Higijenskog zavoda; Veljko Stefanović, vlasnik drvne industrije; Milan Stoiljković, vlasnik firme za distribuciju gvožđa; Borivoje Stoiljković, direktor Narodnog pozorišta; Konstantin Tanasijević, direktor fabrike koža; Sotir Živković, direktor Državne hipotekarne banke i Dušan Vitorović, učitelj.
Te davne 1936., čarter članovi novoosnovanog RC Niš su bili niška elita u najpozitivnijem smislu-porodični ljudi, dobri domaćini, visoki profesionalci u svom poslu, cenjeni građani Niša, koji su Nišu mnogo ostavili i zadužili ga u svakom pogledu.
Jedan od najznačajnijih događaja iz tog perioda je poseta Predsednika RI 1938.godine, Morisa Dipereja iz Pariza. Na niškoj železničkoj stanici uvaženog gosta su pozdravili tadašnji predsednik kluba-Vukašin Antić i mnogobrojni rotarijanci sa suprugama. Večeri u čast visokog gosta prisustovali su i rotarijanci iz Jagodine, Ćuprije, Paraćina i Leskovca, kao i predstavnici iz Beograda i Skoplja. Na turneji po Srednjoj i Istočnoj Evropi, Diperej je u dva navrata boravio u Nišu. 2. marta 1938. je stigao u Beograd, da bi dan kasnije bio pozdravljen na niškoj železničkoj stanici, te prilikom povratka iz Atine, na putu za Sofiju, ponovo bio gost nišlija 6. i 7. marta.
Diperej je odseo u hotelu “Park”, gde su se tada sastajali niški rotarijanci. Na večeri, posle pozdravnih govora svih predsednika, počela je igranka, na kojoj su se najviše igrala srbijanska kola. Bračni par Diperej nije propustio nijedno. Sutradan, Predsednik RI je posetio Ćele kulu i Fabriku duvana, da bi potom vozom otputovao za Sofiju.
Početkom 1940.godine, u praskozorje II Svetskog rata, sve aktivnosti tadašnjih rotarijanaca su zamrle. Rotari praktično nije funkcionisao. Tamo gde vlada rat nema rotarijanstva. Pacifistički karakter Rotari pokreta nije mogao da se odupre nadirućem nacizmu i ratnom vihoru. Članovi bivaju proganjani i hapšeni. Neposredno pred rat, gasi se rad svih rotari klubova Distrikta-77.
Posle rata rad rotari klubova zvanično nije zabranjivan, ali režimi komunizma i realsocijalizma nisu omogućavali obnovu Rotari ideje. Visoki profesionalizam je tada smatran elitizmom u negativnoj konotaciji, te je to bilo u suprotnosti sa vladajućim ideologijama. Sticajem okolnosti, sačuvana je bogata arhivska građa, a mnoge podatke smo na molbu dobili iz Ciriha, na osnovu kojih danas možemo da zaključujemo o tadašnjem rotarijanskom delovanju.
Ipak, sačuvano je najvrednije bogatstvo iz tog doba, a to je duh rotarijanstva. Uprkos dugogodišnjoj ideološkoj isključivosti i izolaciji, javljaju se časni i plemeniti ljudi, vrsni profesionalci, puni razumevanja i tolerancije, sa idejama za svet bez granica.
Krajem osamdesetih godina XX veka proces demokratizacije zahvata Istočnu Evropu, čime se stvaraju preduslovi za oživljavanje rotarijanstva. 1989. se u Beogradu osniva inicijativni odbor za reosnivanje RC. Vrlo brzo se formiraju inicijative u Zemunu i Novom Sadu. 5. maja 1992. godine RC Beograd biva primljen u RI. Međutim, zbog poznatih događaja u to vreme (politički potresi, dezintegracija zemlje, građanski rat u Bosni), Čarter proslava je odlagana do 25. februara 1995.godine, kada su prvi put u istoriji rotarija čarterovana tri kluba u isto vreme i na istom mestu, RC Beograd, RC Zemun i RC Novi Sad. Bord direktora RI 1994.godine donosi odluku da se teritorija Jugoslavije (Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije) izuzme iz dotadašnjeg distrikta 1910 i da se formira SEA (Specijalna oblast širenja), koja će biti u nadležnosti Predsednika RI Bila Hantlija. PDG Jerg Čop iz Švajcarske imenovan je za njegovog reprezenta. Vrlo brzo nakon toga dolazi do snaženja rotarijanskog duha kod nas, Istočnoj i Centralnoj Evropi. Vladajuća ideologija polako ali sigurno biva istiskivana i zamenjena profesionalnom pripadnošću, visokim etičkim i moralnim standardima u odnosima među ljudima, poštuju se načela pravde, istine i prijateljstva, uvodi se duh tolerancije i načela Testa četiri pitanja.
U takvoj atmosferi, nišlije posle više od pola veka, počinju da obnavljaju rotarijanstvo. Jerg Čop, administrator RI za SEA ovlastio je RC Zemun da bude mentor klub RC-u u gradu na Nišavi. Formiran je inicijativni odbor od 25 članova koji je mesecima predano radio na osnivanju RC Niš.
Inicijalni kontakti sa rotarijancima iz Izraela i Grčke prirodno su upućivali na uključivanje obnove Rotari pokreta u Srbiji.
Odlučujući korak učinjen je na čarter ceremoniji, kojom su promovisani prvi klubovi iz Beograda, Zemuna i Novog Sada. Tom prilikom je Jerg Čop, administrator RI za SEA, ovlastio RC Zemun da bude mentor-klub budućem RC u Nišu. Za pomoćnika administratora imenovan je Prof. dr Vojislav Milovanović iz RC Zemun.
Posle par godina upornosti RC Niš u svetsku familiju Rotarija ulazi 22.12.1995. godine. Posle šest decenija Rotarijanstvo se vratilo na jug Srbije, i RC Niš je posle 60.godina nametnute pasivnosti ponovo postao član RI. Na čarter ceremoniji, koja je 02. marta 1996.god. održana u sali Niškog univerziteta, dr Vojislavu Mitiću, prvom predsedniku novog-reosnovanog niškog kluba, uručena je povelja koja otvara vrata jednoj od najznačajnijih organizacija na svetu.
Drugi rotari klub u Nišu osnovan je pod imenom Niš-Konstantin Veliki. U Rotari je primljen oktobra 2006. sa trideset čarter članova.
Inicijativu za osnivanje trećeg Rotari kluba pokreće grupa rotarijanaca-čarter članova RC Niš i Rotarakt kluba, zajedno sa novim ljudima koji pored njih saznaju o Rotariju. Velimir i Vesna Baltezarević, Miladin Radovanović su “odradili” predsedničke mandate u RC Niš i zajedno sa Draganom Ranđelovićem krenuli u okupljanje nove Inicijativne grupe za formiranje Rotari kluba. Njima su se pridružili Katarina Adamović, Gabrijela Jordanov, Igor Stanojević i Nikola Pejović, donoseći bogato Rotarakt iskustvo. Čarter predednik Momčilo Sretenović je godinama nezvanično bio rotarijanac. Radio je prezantacije, družio se sa rotarijancima, dolazio na predavanja i seminare. Čekao je formiranje nekog novog kluba i priključio se. Ostali članovi nemaju rotari iskustvo, ali imaju sve što je potrebno rotarijancu i zato su sa nama izgradili Niš-Centar.
DRFCC Velimir Baltezarević
